From the original English Loved

Fionn Zarubica

fionn-zarubica

Šta je sa svim ovim blebletanjem o ljubavi?

Ljubav ovo, ljubav ono, ljubav je jedino što je važno.

Gde, kada, zašto i kakva je ta stvar, ta ljubav??? Nije li život na Zemlji poprilično bez ljubavi, ili je bar od one iskrivljene vrste ljubavi?

Kako se ljubav manifestuje? Da li to neko zna? Da li neko zna da je u prisustvu ljubavi, ili da je daje ili da je prima?

Toliko je mnogo nas rastrzano od strane porodice i kulturnih vrednosti da smo potpuno izgubili sopstveno mišljenje pa sada i ne primećujemo razliku između okeanskog dna i sunca na nebu.

Da li se ljubav tiče posvećenosti, konstantnosti, zemlje, porodičnih dužnosti, pola, zaduženosti, krivice, žrtvovanja, slave, umanjivanja, ili veličanja sebe, apsolutizma, novca, mira ili radosti?

Kako znamo kada se ljubav dešava?

Ako želimo da znamo kada smo u prisustvu ljubavi, sve što treba je da bolje pogledamo da bi videli neproračunato i bezimerno izražavanje nečije ljubavi prema nama.

Ne govorim o očekivanju ljubavi ili prihvatanju koje neko lovi u društvenim transakcijama, kao što su zabavljanje ili profesionalna zaljubljenost, govorim o sjaju u očima neke osobe kada razmišlja o nama, kao i o ljubavi i milosti koju smo joj mi pružili.

Ljubavi i milosti koju smo mi pružili…
Ljubavi i milosti koju smo mi pružili…
Ljubavi i milosti koju smo mi pružili…

Ko bi gore, sad je dole, točak se vrti, vrti u krug…

Šta je stvarno tako se i prihvata; a opet, šta je stvarno, s blagošću se prihvata.

Kada pružamo bezuslovnu ljubav, to ne zavisi od mišljenja drugih, ne praviti buku ili podstiče reakciju spolja o tome kako smo brižni ili divni. Ne podstiče osećanje ponosa, velikodušnosti, presuda, virtuoznosti ili moralne superiornosti.

To je jedna od najtiših i najličnijih transakcija ikada. Ako neko drugi do onog koji je uključen primeti, onda možemo biti sigurni da nismo sasvim „en pointe“. Međutim, ako samo voljeni i mi primećujemo, onda znamo da smo u zoni.

To je taj trenutak kada se, u interakciji sa drugima, naša srca popune do tačke prelivanja i kada izrečeno postaje nedovoljno.

Svako od nas ima tendenciju da se okupira potragom za ljubavlju, u svim njenim oblicima i formama. Ali, i pored svih avantura koje ta naša težnja izazva, i svih čudnih puteva kojima smo odlučili da putujemo, uvek znamo kada smo je zapravo našli. Jer, to je ljubav bez stresa, ispunjava nas radošću i nema one potrebe za kontrolom, znamo da smo celi i kompletni puštajući je.

Da bismo dobili meru kvaliteta ljubavi koju odašiljemo, moramo da pogledamo kako smo voljeni – da pogledamo u lica onih sa kojima smo u vezi.

Ako u njima ne vidimo ništa, onda je vreme da razmotrimo novi pristup, novi način, i da počnemo da dajemo više – i to besplatno.

Zato što…

Ljubav je jedino što je važno. Prava ljubav. Od koje srce puca, i u kojoj se ništa ne poseduje.


Prevela Jelena Živković