Translated from the original English Jump For Joy

by Fionn Zarubica

halsman_jump1

Ne može se baš reći da ovde na Balkanu postoji tradicija da ujutru ustanete iz kreveta i skačete od sreće ili da nasumice govorite onima koje tog dana sretnete da ih volite i da ste zahvalni što ste živi. Činjenica da su vremena ovde prilično teška ne ide u prilog takvom ponašanju velikog broja ljudi, makar i u sopstvenim glavama.

Kada kažem da je ovo zaista prekrasno mesto na kome sada treba biti, sa brojnim mogućnostima za razne vrste razvoja, ljudi me prvo dugo zabezeknuto gledaju, a onda počnemo da pričamo o tome i uvek se javlja pitanje zašto je ovde tako teško, zašto je uvek bilo tako teško i zašto je sve teže i teže. Sve izgleda tako nepravedno.

Ja odgovaram da sam primetila da su se ljudi ovde izveštili da žive sa određenim stepenom patnje i da je tako već stotinama godina. Problem je u tome što kad patnja postane normalna, normalno postaje ugodno, čineći tako promenu, pa makar i na bolje, većim neprijateljem. Posle određene tačke se mogućnosti za bolje sutra rutinski zanemaruju, sabotiraju ili ignorišu.

Ovo se odnosi ne samo na razvoj zajednica, već i na pojedince.

Zašto je situacija sve gora? Zato što ukoliko ne koristimo našu slobodnu volju da podignemo našu svest može nastupiti viša Mudrost i uraditi ono što je neophodno da nas motiviše na promenu. Kod ljudskih bića to obično uključuje i povećanu patnju. To je neka vrsta kosmičke grube ljubavi. Tek kada situacija postane dovoljno teška mi ćemo rešiti da preispitamo mogućnosti.

Potrebne promene nisu zapravo tako strašne, već mi samo pretpostavljamo da jesu. One se sastoje od činjenja iz iskrenosti ili bezuslovne ljubavi sebi i drugima. Mi nismo stvoreni da bismo jedni sa drugima ratovali, bolest nije neophodna i na svetu postoji dovoljno materijalnog bogatstva za sve ljude, pa i mnogo više od toga.

Danas, želim da svi skačemo od sreće, pa makar morali da odemo na neko skriveno mesto i samo skačemo. Da kažemo nekome da ga volimo, zahvalimo se na našim životima i onda zahvalimo i Univerzumu što nas voli toliko da nam je dao sve naše muke i da radi sve što je potrebno da skrene našu pažnju. To je prvi korak ka laganom iskoraku iz patnje i zakorak u živote ispunjene radošću i mirom kakve bi svi trebalo da vodimo.

P.S. Poskočila sam od sreće kada sam ovo objavila…

P.P.S. Sada bi stvarno trebalo da se pozabavimo mogućnostima….

Slike Phillip Halsman (1906 – 1979)

English Language Version >


Translation by Alkemist Translation Agency