From the original English Smile!
3 September, 2013

Fionn Zarubica

henry-miller

Kad god mi je dosadno volim da šetam Beogradom i osmehujem se ljudima.

Smatram da je to zabavnije nego što bi bilo slušati kako princ Philip naglas čita kompletne radove Henry Millera.

Mlade žene koje prolazim obično me odmeravaju. Znaju da nisam odavde pa proveravaju moju odeću. Ali kada im se osmehnem brzo skrenu pogled i zure napred, gde god, sa mukotrpnom ravnodušnošću.

Mladići imaju onaj stav: "Ne vidim nikoga na ulici, potpuno sam sam, na na na na na naaaaa…"

Neki mladi ljudi, u prevodu- ljudi koji još uvek nisu sredovečni, usavršili su umetnost brzog pomeranja pogleda sa mojih očiju na moju frizuru, da bi onda zadržali tu poziciju, i tako me naveli da mislim da su gledali drugde. Ali ovo je tehnika koju koriste uglavnom gej muškaraci. Za strejt muškarace, ja jednostavno ne postojim, koliko i njihove majke kada imaju nešto za reći svojim dečacima.

Moji favoriti su babe. One pokazuju disciplinu. Na njihovom licu možeš pročitati "život je težak, ja sumnjam u sve i premišljam se, ni ne pomišljaj da me odgovoriš od toga", i to dva puta – Dvostruka  Promućurnost Baba.

Međutim, postoji jedna grupa koja mi uvek uzvrati osmehom. To su ljudi srednjih godina. Mislim da je to zbog toga što su oni živeli dovoljno dugo da znaju da je život težak i da nam je potreban svaki osmeh koji možemo dobiti; pa ipak, nisu živeli baš toliko dugo da bi odustali od mogućnosti približavanja radosti.

U petak mi je rođendan, a ja ću ga proslaviti na srpski način. Biću domaćica svojim prijateljima. Ovo ne radimo u Americi, već čekamo da nas drugi ugoste, iskusivši usput i razočarenje ukoliko se sve ne dogodi baš kao što smo mislili da treba. Sviđa mi se to što ovde mislimo o našim životima kao načinu da se zahvalimo drugima.

Takođe, u petak ću se nemilosrdno osmehivati ljudima na ulici… to je najmanje što mogu da uradim.

Volim vas,
Fionn


Slika: Henry Miller, 1950


Prevela Jelena Živković