Fionn Zarubica

From the original English Anger…Bring It!

fionn-zarubicaDa li ste ikada razmotrili delove vaše ljutnje?

Kada nas neko uvredi, samo oko 10 do 20 procenata te ljutnje zbog uvrede pripada neposrednom počiniocu, dok ostatak pripada starim i neizlečenim ranama. Možda čak i povredama koje su stare nekoliko generacija.

Nedavno me jedan prijatelj izneverio u važnom trenutku u mom životu, i ja sam postala toliko ljuta da sam razmišljala o tome da prekinem naše prijateljstvo. Ni činjenica da upadam u ratnički mentalitet na najmanju provokaciju nije bila baš od pomoći.

Nakon izvesne doze razmišljanja i podgurkivanja moje vodilje u nekoliko navrata, shvatila sam da samo 10 procenata moje ljutnje pripada aktuelnoj situaciji, dok ostalih 90 procenata ima veze sa iskustvom iz detinjstva kada me je neko drugi meni blizak razočarao i ko me je, kako sam ja to doživela, napustio, iskustvom koje ja nikada nisam potpuno obradila i razrešila.

Istinski sam bila skrušena što sam to shvatila.

Suviše često kao odrasle osobe usmeravamo našu odbrambenu energiju ka onima koji su nas uvredili u tom trenutku, pa ipak, ono što usmeravamo ka njima ima veoma malo veze sa njima.

Sa tom spoznajom, ja sada shvatam da moramo malo da zastanemo kada smo ljuti na nekoga, ili na neku situaciju, da utvrdimo koji to deo pripada njima, a koji deo pripada nama i našim nerazrešenim problemima; a zatim da prilagodimo našu reakciju kako bi bila u skladu sa doprinosom te osobe, ili okolnosti kojima se ustvari bavimo.

Još je važnije to da možemo da iskoristimo te trenutke kako bismo spoznali šta je to što to mi sami kod sebe nismo razrešili.

To je neophodno radi naše sreće i blagostanja. Neprimereno svaljivanje krivice za našu ljutnju na druge zamućuje naše veze, sputava naš napredak, osujećuje naše pokušaje da uspemo i sprečava nas da živimo živote ispunjene radošću kakve treba da živimo.

Ne kažem da ne treba da se ljutimo, samo kažem da se ljutimo svesno.