Iskoristimo iskustvo pre smrti na najbolji mogući način

Translated from the original English Who Cares How We Die?

by Fionn Zarubica

fionn-zarubica-5Nedavno sam sa prijateljicom uz kafu razgovarala o ljudskim tragedijama. Ona smatra da način na koji umremo određuje do kog stepena će naši životi biti izloženi razmatranju onih koje ostavimo za sobom. Ja u to ne verujem. Morala sam da je pitam da li je stvarno važno kako ćemo umreti? Da li je važno šta ili ko je kriv?

U redu, hajde da zajedno pregledamo korake. U jednom trenutku smo živi, a onda, iz bilo kog razloga, umiremo. Možda smo bolesni, možda smo doživeli nesreću, možda bivamo isključeni, a možda sami sebe isključujemo?

Hajde da na trenutak zamislimo da smo sada mrtvi i razmišljamo o načinu na koji smo umrli. Ako smo, po društvenim standardima, nepravedno ukinuti, da li ćemo se onda skloniti iz nežnog zagrljaja Raja, istupiti iz kosmičkog toka i vratiti se da uložimo žalbu? Da li ćemo proganjati rođake? Gde je odeljenje za žalbe?

Čula sam nešto što bi u nekim krugovima moglo da izazove kontroverze, i to od osobe koja se aktivno bavi predavanjima o duhovnim pitanjima: u slučaju rata, prirodne ili druge katastrofe, kad god dođe do velikog egzodusa sa planete, pojedinci koji u tome učestvuju biraju da odu u tom trenutku. Za njih je to planirana tačka odlaska, a ne tragedija. Oni su obavili ono zbog čega su došli, u miru su sa svojim životima i na drugoj strani se primaju sa ljubavlju i uvažavanjem.

Razmišljala sam da li bih radije umrla zbog bolesti ili slavno napustila ovaj svet? Lako sam došla do odgovora, jer ja želim uzbudljivu priču. Želim da moj odlazak bude dramatičan da bi moje ćerke imale dovoljno materijala za priču na zabavama u budućnosti.

Nazovite me okrutnom, ali krajnji rezultat je isti. Kad smo jednom mrtvi, koga briga kako smo tamo stigli?

Poenta je u tome šta je zaista važno.

Ja smatram da je važno kako živimo sada.

Ne treba gledati unazad na gubitke iz prošlosti, od kojih su se mnogi dogodili drugima, bili apsolutno van naše kontrole ili su se desili pre nego što smo se uopšte i rodili; a ne treba ni čekati da se desi nešto dobro od izvora koji nije u nama samima.

Život je kratak, ali ono što ovde uradimo odzvanja večno. Zato verujem da naše iskustvo pre smrti moramo iskoristiti svesno i na najbolji mogući način.

Baš nas briga kako ćemo umreti. Svi ćemo umreti jednog dana. Nadamo se da će to biti dobra priča. Ali, hajde da sada obratimo pažnju na to kako živimo, kako volimo i šta želimo da ostavimo iza sebe.

Uzgred budi rečeno, to kako drugi ljudi biraju ili su odabrali da odu nije naša stvar i ne bi trebalo da nam posluži kao izgovor za to što sada ne iskorišćavamo sopstvene živote do maksimuma i što ništa ne značimo. 

Kako kaže moj otac Mladin: Briga nas za torpeda, punom parom napred!

English Language Version >


Translation by Alkemist Translation Agency