From the original English In Answer To Your Question…

Fionn Zarubica

locri_pinax_of_persephone_and_hadesNeki moji čitaoci iz Srbije su me pitali zbog čega toliko naglašavam sve što je dobro i pozitivno, dok sa druge strane prenebregavam da priznam vrednost bola i patnje ili da istražim senku.

Hajde da to razmotrimo.

U svima nama postoje dva značajna mehanizma koji deluju kao naši vodiči i moćni saveznici, ali se pogrešno tumače i pogrešno koriste. Ono što oni kod nas stimulišu može da dovede do patnje. To su fizički i emotivni bol, i jastvo senke.

Bol je očigledna senzacija. U telu nam omogućava da znamo da postoji nesklad i da nam je za nešto potrebna pomoć lekara. Bez njega bismo mogli hodati naokolo sa slomljenom nogom ili ne bismo shvatali da smo bolesni. Emocionalni bol nam omogućava da znamo da je našem unutrašnjem mehanizmu potrebna pažnja i da interakcija između našeg unutrašnjeg i spoljašnjeg života nije u ravnoteži. Da nema njega, ne bismo dobijali obaveštenja da je potrebno načiniti ispravke kako bismo održali zdrave odnose sa sobom i drugima.

Bol i ono do čega dovodi ako ne obratimo pažnju na njega, patnja, u našoj je službi, ali ne postoji zato da bi se zadržavao nakon što se razmotre problemi koje je došao da naglasi.

Sa senkom stvari stoje drugačije. To nije nešto što možemo da osetimo. Iako je aktivna u našim životima, ona radi preko nesvesnog. Moramo nastojati da je upoznamo da bismo imali koristi od njenih darova. Senka je osoba koja mi radije ne bismo bili, deo naših jastava koji nam je odbojan, to je ono što nas navodi da razumemo kako sudimo. Senka kaže: „Pogledajte gde se mučite i to je ono mesto sa koga rasuđujete". Ona se bavi uspostavljanjem uravnoteženog odnosa između svesnog i nesvesnog i postoji da bi nam pokazala naše sopstveno svetlo.

Kao što je slučaj i sa bolom, kada senka obavi svoj posao, njene usluge nam više nisu potrebne.

Kada svoj dijalog usredsređujem na sve što je dobro, ja ne predlažem da poričemo ili odbacujemo bol i senku. Ono što ja predlažem jeste da ih prihvatimo sa zahvalnošću i da svesno radimo sa njima dok ne prevaziđemo sav nesklad u nama na koji su nam oni sa ljubavlju ukazali.

Tvrdim da nam je namenjeno da živimo živote ispunjene radošću. Namenjeno nam je da živimo u raju na zemlji. Mi ćemo, međutim, i dalje prolaziti kroz bol i patnju sve dok se ne oslobodimo svega što ometa našu evoluciju i dok ne prestanemo da stvaramo situacije koje zahtevaju bol i patnju da bi zaokupile našu pažnju.

Ono što sada možemo da učinimo jeste da se odvojimo od poruka koje nas manipulatorski teraju da se plašimo, da živimo sa idejom da smo nedovoljni i da zanemarujemo to koliko smo veličanstveni i snažni kao pojedinačna ljudska bića – sa senkom i svim tim.

Tvrdim da time što znamo šta nam pripada i šta nam ne pripada, time što sve kroz šta prolazimo doživljavamo kao blagoslov i usredsređujemo se na ljubav, možemo da spustimo prtljage drugih ljudi i počnemo da koračamo kroz svoje živote neopterećeni.

Sve je zaista dobro.