From the original English As Usual, All Is Well…

Fionn Zarubica

all-is-well

Kako bi bilo…

Kada bismo samo mogli celu našu prošlost da stavimo na ekran i pustimo kao film? Nemojmo se tu zaustaviti – našu prošlost, ali i našu budućnost.  

Gotovo je sigurno da bismo se pri prvom pogledu stresli, naježili, možda sami sebe hvalili, smejali se, plakali, ili osetili nostalgiju. Opčinjeni ili čak zgroženi sopstvenom pričom, verovatno bismo ipak voleli da je pustimo iznova, i iznova i iznova…

Tu stvar postaje zanimljiva.

Ako bismo bili u stanju da sve te informacije izrazimo na opipljiv način i da ih pogledamo koliko god puta to želimo, ubeđena sam da bismo, kao što to biva sa svakim filmom koji gledamo previše često, u nekom trenutku postali ravnodušni ili bi nam čak postalo dosadno; naša pažnja bi počela da luta i počeli bismo da tražimo nešto zanimljivije što bismo mogli da radimo, bez obzira na to koliko je priča očaravajuća.

Možda bi nam čak i sinulo da bismo se, bez obzira na to kako živimo ili kako ćemo živeti svoje živote, našli na tačno istom mestu na kome smo i sada – svi putevi vode ka onome što jeste.

Nijedna priča ne ostavlja utisak na nas u nedogled. Ono što nam ostavlja jeste lekcija, tako da možemo da nastavimo život mudriji, ali ne vezani; zato što u jednoj priči ne postoji ništa materijalno za šta bismo se vezali, a i nikakva korist od toga.

Ono što mi, ljudi često činimo jeste da odlažemo taj proces i svoje priče čuvamo u sebi gde se ukorenjuju, postaju neprimereno materijalne i uzrokuju patnju i bolest. Puštamo ih neprestano i vezujemo se u beskrajnu petlju koja nas sprečava da budemo u istinitosti sadašnjeg trenutka.

Ako, međutim, uspemo da svoje biografije redovno izražavamo na opipljiv i objektivan način, onda možemo da učinimo ono što treba – da uzmemo iz njih ono što je važno, mudrost, a da ostavimo teret beskrajnog samooptuživanja iza sebe na ekranu.

Pogledajte oko sebe baš u ovom trenutku, dok ovo čitate, bez povezivanja trenutka sa nekom pričom. Spremna sam da se kladim da je, sviđalo vam se to ili ne, sve dobro.

Ja sedim ovde na svom prozoru kroz koji se pruža pogled na Beograd i prelepu reku Dunav, pišem i, iako sam imala neka interesantna iskustva u svom životu, njih sada i u ovom trenutku nema. Kao i obično, sviđalo se to vama ili ne, sve je dobro.


Grafički materijal: The Little Red Hen At Home