From the original English The Misery Imperative

Fionn Zarubica

pietro_perugino_sebastion

Kako možete biti jadniji od mene?

Sigurno da i blesav može videti da sam ja oštećena više od vas!

Vi ste imali sve prednosti i privilegije koje meni nisu bile date!

Niko nije patio koliko sam ja patila!

Niko ne zna moj bol!

Ali, ja ponosito nastavljam!

I ne, ne želim da me bodrite!

Da, moguće je da ovo zvuči pomalo blesavo, ali to je vrsta dijaloga na koji sam nabasala u skorije vreme.

Razgovarala sam na slavi (prazniku u čast pokrovitelja moje porodice Svetog Nikole) sa mladim, obrazovanim čovekom koji je osuđivao sve nesavršenosti ovoga sveta. Ja sam tvrdila da je, po mom mišljenju, svet apsolutno savršen i da nam pruža divne i nemerljive mogućnosti za rast i razvoj. Zato što smo bili na slavi, u hrišćanskom okruženju, dodala sam da ako je Bog savršen i ako je stvorio sve ovo, šta bi onda tu moglo biti loše?  Mislila sam da ću ako udarim na njegovu versku, kulturnu i obrazovnu orijentaciju, možda i dopreti do njega.

Ali ne, umesto toga imali smo jedan od onih "Adam i Eva, prvobitni greh, ni ne pokušavaj da mi kažeš da sam ceo i kompletan" razgovora.

Očigledno, pobožnim ljudima koji veruju u savršenog Boga, i sebe vide stvorenim po Božijem liku, nije dozvoljeno da percipiraju sebe kao savršene Božije kreacije.

Ironično, zar ne?

Eh…

Evo loše vesti za vas… mi JESMO celi i potpuni. Nema ničeg lošeg u nama, osim onoga što u sebi negiramo. Mi smo voljeni i željeni, a jedini koji nas osuđuju smo mi sami!

Ne postoji Božanstvo koje tamo negde broji greške sa naših putovanja. Mi SMO Božanstvo; mi smo kreativna manifestacija Božanskog na ovoj zemlji, a putovanje je NAŠE! Putovanje je zadovoljstvo za Božanstvo. A evo i velike vesti: prihvatljivo je biti važan deo stvaranja.

OK, upravo sam izgubila oko 1000 religioznih prijatelja zbog ove svoje zločeste kontekstualizacije. No dobro. C'est la guerre…

U svakom slučaju, poenta je, i to tvrdim, da je sve stvoreno savršeno.

Šta ako se promenimo i počnemo da mislimo da je ono što doživljavamo nešto što smo odabrali za sebe, naš izabrani blagoslov?

Bol je prirodno ljudsko iskustvo koje svi iskusimo u nekom trenutku svog života, i neću pokušavati da vam kažem da je vaša patnja manja od moje.

Ali, doživljaj bola nije dovoljno dobar razlog da očajavamo.

Bol prolazi ako mu dopustimo.

Ljubav je jedino što je važno a mi smo voljeni… savršeno, beskrajno i potpuno!

Pa zašto onda ne bismo probali da volimo sami sebe i budemo OK sa onim što jeste? Voleti sebe znači da nas Božanstvo voli.

Sve je dobro!

It's all good!


Slika:
Pietro Perugino
San Sebastiano
1493 – 1494
Ulje ne platno
53 3 cm × 39 5 cm
Državni muzej Jermitaž, Sankt Petersburg, Rusija


Prevela Jelena Živković