From the original English Black Birds Over Belgrade

Fionn Zarubica

asas-do-desejo

Da li je iko ikada primetio laste koje lete iznad Beograda? Svakog dana ih gledam sa prozora svog stana kako preleću, nadleću, jedre, rone, i uopšte, igraju svoje uloge u neverovatnom ritmu.

Tako mnogo Srba sa kojima razgovaram osećaju da su napušteni od strane univerzuma, ostavljeni ranjivi, da trpe bez pomoći. U njima vlada osećaj beznađa, koga se kao poslednje odbrane grčevito drže, umesto da prihvate da je sve dobro.

Srpski narod je doživeo svoj deo nevolja, sigurno, veliki je izazov preći takav put. Ali mislim da nam je u stvari pružena neka vrsta blagoslova, jer nam je omogućeno da se razvijemo bez stranih uticaja, koji samo stvaraju jednoličnost. Teško je, s vremena na vreme, ali na kraju, to je zapravo neizmerni dar.

Slično je razlici između privilegovanog deteta, koje nikada ne mora da se suoči sa izazovima, i manje privilegovanog, koje mora da krene napred i samo stvori svoj put. Da, prvom detetu je lakše , ali ishod za ovo drugo je veličanstvenost.

A onda, tu su ptice .

Ptice, čije letenje nikada ne prestaje, nikad nije proizvoljno već je prefinjeno i savršeno.

Ptice, manifestacija misli i molitvi ljudi pod njima; koje ponovo tkaju i prerađuju dijalog u lečenje .

Ptice, glasnici mira .

Nismo bili napušteni- dobili smo najveću od privilegija, da ostanemo slobodni i nezavisni, da imamo priliku da se uzdignemo iz sebe i ujedinimo sa onim ko smo zapravo .

A sve smo vreme bili zaštićeni dok smo činili te napore, zaštićeni od strane neumornih pomagača koji za nas tkaju nebesko platno ljubavi i zaštite.

Podignite pogled nekada, i pogledajte ptice. Pogledajte anđele nad Beogradom


Slika: Bruno Ganz , Krila želje, film Wima Wendersa


Prevela Jelena Živković