„Ne želim da pripadam nijednom klubu koji bi prihvatio za člana nekoga kao što sam ja.“
Američki komičar Gručo Marks

From the original English If You Like Me Does That Make Me Bad?

Fionn Zarubica

grouchoDa li ste ikada primetili kako ljudi imaju običaj da okrenu leđa nečemu čemu su nekada težili i divili se? To može da se vidi u mnogim oblastima, u međuljudskim odnosima, odnosima sa autoritetima – nastavnicima, guruima, šefovima, slavnim ličnostima, u odnosima sa stvarima, materijalnim stvarima koje moramo da posedujemo, modom, hranom, domom, poslovima.

Taj ciklus je prilično sličan od osobe do osobe i od kulture do kulture. Uvek postoji prvi susret, nakon koga sledi divljenje, možda žudnja, pribavljanje, kratki period uživancije, period mrtvila iza koga dolazi prezir. To je tačka u kojoj čovek počinje da pronalazi mane, povlači se, odguruje, izvlači se ako se plaši suočavanja ili se naljuti i iskali bes.

U stvari, biti predmet nečijeg divljenja može da bude najnezgodnija pozicija u kojoj možete da se nađete.
Šta je to? Kako to radi?

Naš odnos sa nama samima je direktan odraz našeg odnosa sa životom.

Koliko je ljudi koji vole sami sebe? Koliko je uopšte ljudi kojima se sviđaju oni sami?

Neće mnogi priznati da ne vole sebe ili da se ne sviđaju sebi. Čak ni sebi. Ali kada vidimo da su okrenuli leđa nečemu što su nekada voleli, eto nam dokaza.

Unutrašnji dijalog ide nekako ovako: „Kako može nešto čemu se ja divim, stvorenje sa manama, uništeno i bezvredno stvorenje kao što sam ja, imati ikakvu vrednost? Kako je moguće da ja imam sposobnost da dobro odaberem?“

Kada se te sumnje probude u nama, počinjemo da se osećamo nezadovoljno, iritirano, zavidno, dosadno, ili superiorno. Tražimo manu i započinjemo proces prikupljanja okrivljujućih dokaza.

Onda se igra pronalaženja krivca zahuktava i ulazimo u neku vrstu disharmonije sa divljenjem. Da bismo opravdali svoju promenu stava, moramo da okrivimo naš nekadašnji predmet obožavanja za to što nas je namamio da mislimo da će ta povezanost rešiti naše probleme i učiniti nas srećnima.

Ako do tog trenutka na ovu situaciju nismo reagovali svesno, onda slobodno možemo da počnemo da se pripremamo za sahranu tog odnosa.

Kada smo u tom iskustvu mi predmet obožavanja, teško je ne primiti to k srcu. Teško je odvojiti reakciju neke osobe na nas, bilo da je negativna ili pozitivna, od toga kako sebe doživljavamo, jer se to uvlači u onu prazninu u kojoj nedostaje ljubav koju treba da osećamo sami prema sebi i dodatno nas izbacuje iz ravnoteže.

To, međutim, nije ništa lično. Nema nikakve veze sa nama. Našu vrednost ne određuju mišljenja drugih. Ono što se u tim odnosima otkriva jeste problematični odnos te druge osobe sa njim samim ili njom samom. Ono što se otkriva je njihov vlastiti nedostatak ljubavi prema samom/samoj sebi.

Probajte da ne obraćate pažnju. Ako ostanemo na svom kursu i ne reagujemo, oni će se vratiti.

Ono što u međuvremenu možemo da uradimo jeste da istražimo do koje mere volimo sami sebe; zato što možemo da se uverimo da je mera do koje se ne volimo izražena u našim životima i vezama; upravo kao što smo svedoci toga i kod onih koji se povezuju sa nama.

Tajna za prevazilaženje bilo kog ciklusa koji ne služi za našu radost jeste da VOLIMO sami sebe, VOLIMO druge i VOLIMO život – bezuslovno. Sve ostalo će tako doći na svoje mesto.